Пастир

393

њост саме цркве. ПартениГе узаГми од трговца 15.000 гроша, но давгаи те новце паши , он измоли од њега дозводење да остави звоно на пређагањем месту, тако ге остало и до дана данашњег. Великим непршатељем игумана био Ге такође Хассан-бег. Русабеговић, кош га ге неколико пута мучио, тукао. и иринуђивао да се одкупљуГе. Од 1844 па до 1849_ год. игуманом био 1е ХристиФор Зотовић. За време његово, баш 1847 год. у манастиру догодио се случаг, о коме 1а не могу да прећутим. Савва Куштров родом из села Мркогоића у Попову, лежао 1е у манастиру 16 годииа, повређени ударом крви. Он 1 е шшт из малена остао сиротаном и поражен био страшном и необичном болешћу. НашекуСНИ1И лекари у Дубровнику лечили су га, ал узалудно, и он ге потрошие сво своге имање на лечења. Оставши без отца и маше и без парчета леба, он би сирома скапао, да га ни С У Дужски калуђери примили к себи на живљење Христа ради, чувши о несретном његовом положаГу. Њему су они дали Гедну собу близу манастиреке гостионице. Лежећи тамо 16 година, он постаде чувен готово по целоГ Херцеговини, како хришћанима, кош су долазили у манстир на поклонење , тако и турцима, кош су се зауставили код калуђера ради тога , да бадава вечерагу и преноће. И турци хришћани под 1 еднако су сачуствовали њему, и геданпут у Ма1у месецу 1877. год. таг раслаблени Гави се у цркви на утрењу. Игуман и остали калуђери прекину читање, тако су били зачуђени или боље рећи уплашени. Они брже боље пошљу 1едног калуђера у собу Саввину, да види, да ли Ге тамо болестник, Гер се он њима учинио као н* ко привиђење; ал болестника у соби ниГе било. Свршила се Гутрења; затим игуман с ,. братишм“ иозову Саву у општу собу манастиреку с нестрплењем желећи га распитати, шта 1е се с њим догоило. Сви су се ту скупили, 1 а сам тада био ђак у манастиру, и слушао сам његов одговор. Ево шта Ге он говорио: Отче игумане, господине мо!! 1а се сам чу-