Пастир

394

дим, шта Је се самном догодило данашње ноћи. Та сам заспао после по ноћи и спавао сам врло Гако док се нте почело свитати. Кад се Ге почела дан и ноћ делити, на Геданпут неко удари у собна врата, и Га се пробудим. У ту минуту неко дете, ставши на сред собе почне звати; Га сам се одазвао: он ми рече: „уста! ти већ одавно зежиш овде.“ Та сам мислио да 1е то био неки од ђака манастирски на реко: „иди одатле немот ми досађивати“ дете; одговори: „небогсе устаг, 1а сам послан од маше божиге, да кажем теби, да ти уста1еш,“ он ме узе за руку и подиже ме. Та сам одма осетио, да ми Ге лакше и устанем на ноге. Та почнем разгледати, коге био самном и невидох никог, а само чух глас кош ми говори: „сад си ти здрав са помоћу Бога и маше божте; иди у цркву и благодари Богу : два пут свети елег за своге исцелење и одслужи два бдениГа, и никад неодилази од те цркве, Гер ће ти се болест твоГа повратити." И 1ошт ми ге казао нешто , ал то Га нећу казати до последње своге исповеди, и сада та1 човек живи у манастиру савршено здрав. Чудно исцелење несрећног страдалца удивило како хригаћане тако и турке, многи чувши о томе, нису хтели веровати и нарочито долазили су у манастир да се у вере и распитивали су Савву. Требињски Турци тако исто одма су послали гедног од своих ради те цели. Кад су се уверили говорили су: „Аллах Аллах! Каквих ти чудеса нема на овом свету, и заиста Ге таГ манастир кућа божи1а’“ (Продижнће се.)

Чудеса архистратега Шиханла. (Продужење.) У оваковим дгелима поучаваше се блажени Архип и посредством молитава разговараше се са Господом Богом своим, као анђео Господов живио !е и на земљи, а све 1 е већма тежио ка небеском животу, он се стараше , не само