Пастир

395

о свом епасењу, него и о спасењу других људи: Он Ге нев1ерне обраћао у Христову веру крштаваГући их у име свете Троице. Кад то видоше невГерни 1елини, из зависти немогоше трпети, нити очима гледати преславна чудеса, коГа се показиваху од свете воде. нити пак могоше гледати у св. цркви блаж. Архипа већ га ирезираху и гледаху да му како год дођу главе. Тако често су га нападали вукли за косу и браду, вукли су га по земљи и ногама гурали, и другим разним мукама мучише га, и из цркве изгонише. Блажени Архип све Ге то гуначки трпиГо а никако се у вредио ниге, нити поколебао. нити одступао од свете цркве, него безирестанка служаше Богу са свим срцем своим, и Геднако се стараше о епасењу душа људских. После ових мука коГе Ге претрпио блаж. Архип, безаконици измисле други начин, посредством кога мишљаху, остварити сво1у злу намеру. Тако скупише се Геданпут и здоговорише ее између себе овако: „даГ да заспемо свету воду земљом, Архипа да убиГемо, 1ер ако то не учинимо, то ће сви богови наши до иоследњег уништени бити, од оних људи, кош се тамо изцељу1у.“ По том договору кренуше се к светоме извору да га заспу и да убигу блаж. Архипа, но будући да их 1е било у већем брогу, то се они поделе, на два оделења: Гедно оделење да заспе свету воду, а друго да иде у св. цркву да убиге Архипа; но они су само предполагали, а Господ Ге располагао, Гер кад су дошли к светог цркви, и хтели дићи руке на блаж. Архипа, шпеданпут умртвише им се руке тако, да ншедан нше могао мрднути, а блаж. Архип остаде у цркви неоовредљив. У исто време показа се и од светог извора, велико чудо, 1ер чим се невгерници приближише к светоме извору, одмах изађе из воде ватрени пламен, на њих и разагна их ко!е куда; они се разбегоше своим кућама са великнм стидом.