Пастир

396

Но онн се опет ниеу умирили, шкргутаху зубима, и хваљаху се да ће1у уништити чодотворни извор, свету цркву и њеног служитеља. Тако бехаше близу тог места Гедна. река, коГа хе текла с леве стране цркве, и коГа се зваше Хрисос ; безаконици се договоре, да наврате ту реку на чудотворни извор. да би тако поередством смешаних вода чудотворни извор изгубио своху чудотворну силу. И кад безаконици њихово зло намерење почеше приводити у дхело , онда нагеданпут по заповести божимн, произведе река свом току други пут, и потече с десне стране цркве. Кад то видоше безаконици, постидеше се и вратише се свохох кућиНедалеко од тог светог места биле су хош две реке ‘ (еднох беше име Љкокапер а другох Кувос, обе тец,аху кроз хедну високу гору, и при краху горе обе се сливаху у хедну течући право у предхел Љкиски. Сад безаконици но савету ђавољем договоре се, да обе те реке обрну, те да посредством њих разоре свети храм Архистратига Михаила, затрпаху чудотворни извор и потопе блаженог Архипа. И доиста бехаше то свето место на таковом ноложаху, како га беззаконици посредством тих река могаху лако уништити, хер вода бехаше на великох висини, а св. црква у долини; но и ту им Госнод намере осухети. Беззаконици по ншховом договору скунишесе опет из евиху градова и у великох мложини дођоше у Лаодикиху, одатле се кренуше и дођу к светох цркви. Код свете цркве бехаше близу олтара великн камен, кош хе имао ширину и висину нензмерљиву, а дубљину безврахну. Безаконици видећи, да 1е нахбоље да од тог камена почну 7 коиати хаз, чак до горе ђе се оно обе реке састављаху. Кад виде блажени Архип намерење нечастивих људи, припаде Богу на молитву, мољаше се безпрестанка проливахући сузе, призивахући у помоћ Архистратига Михаила, да сачува свето место од водног потопа, да се неиспуни жеља нечастивих. У молитви он говораше: „нећу побећи од овог