Пастир

384

нери нешто, што 1е говорило у њену корист. То „ њешто“ саетавља суглаетност вере еа извесним Фактима. Може бити, да у свакоГ вери ни ге било подпуне и онредељене сугласности са извесним Факгима; али у сваком случаГу било Ге неке сугласности. II наГчудноватиЈа нрича имала ге уоснову сво. ме истински догађаг; кад не би било догађига не би било ни чудновате иредставе о њему. То треба приметити и односно сви1 у веровања људских у опште. II ако нам се чини да су неке вере лажне, оиет се мора признати да се оне оснивагу на неким нодатцима опита, и садрже у себи бар неку искру истина. Нте могуће да људи веруГу нечему што Ге са свим иротивно истини, А да Ге тако, о томе ћемо се иотпуно уверити кад иромотримо Гедно од оних људских веровања, коГа су под разним Формама постоГаза код свиГу народа и у сва времена. НаГстарша предања предетављаЈу нам поглаваре народне као богове или полубогове. Они су били у очима сво1 их иодашика као нека виша суштаства но своме постанку и могућству; њима су давали божанска имена и чинили таке почасти, какве се чине пред олтарем богова. И данас има дивљака, кош припису1у свошм поглаварима и њихово1 деци небеско происхођење, или их сматрагу за гедиие људе кош су обдарени душом. У периоди мало мањег варварства и код народа. кош стоЈе на неком ступњу развитка . ми налазимо та веровања измењена и у другчи1ем облику. На поглавара негледагу као на Бога илн полубога, већ као на човека, кош влада божи 1 ом влашћу. Доцниге, с развитком цивилизациге, опште мишљење о одноша1у између поглавара и народа претрпело Ге знатне иромене. Ако поглавари ни су ностали од Бога они су добили ираво од њега; то су намесници божиш. Као намесници богова оии заслужугу свако поштовање, али много мање, него што заслужугу сами богови. Од — ото доба кад