Пастир

385

се тако почело гледати на поглаваре, постаГе и њихова власт мање произвољном. ПодаГници почињу мало помало порицати право поглавара да нроизвоњно расположе животом и имањем; подаГништво сматра се као просто покоравање заповее.тима поглавара. С даљим развитком политичких тежња народа наста1е 1 ош веће ограничење власти цоглавара. Веровање у надприродни карактер поглавара оставио ге по себи само неку склоност масе да ирииисуГе иоглавару необичну доброту, мудрост и лепоту; али му пориче она права и преимућства ; коха се у нрва времена сматрала ван сваког спора. Тако порицање првих нолитичких веровања ни!е се показало само у том правцу. Данашње мишлење о влади,ма какве она Форме била, — далеко се разликуГе од онога^ кога су се држали стари, Тада се предпостављало да свако нравителство, било народно или автократско . има произвољну власт над подашицима. А сада ми сасвим другчиге ми слимо не само што се тиче лица, ко!а доби1а1у власт над народом, него и што се тиче обима те власти. Накратко: нре се мислило да 1е држава цељ, а грађани да су средство; сад се мисли обратно, да су грађани цељ, а држава да 1 е средство, то гест, држава постои ради грађана. а не грађани ради државе. Па коге 1е од тих различних мњења истинито а шне лажно ? Многи данас тврде ( да Ге од свиГу тих разноликих веровања о постанку и обимиу власти само 1 едно истинито, а сва остала да су лажна. Ми не мислимо тако, већ напротив , тврдимо, да свако то веровање садржи у себи истину , кога 1 е више или мање изоначена заблудом. Сва та веровања, ма коликосе чинила смешна за оне људе кош нису у њима васпигани, црие своГу животну снагу из Једног истог необоривог Факта, Сва та веровања теже ГедноГ истог цељи, да се лична дег ства доведу у сугласност са друштвеним нотребама ; да се погедине воље покоре општог вољи друштва. Постои грдна 7 *