Пастир

436

Млого 1е лакше доказати, да калуђерство као опредељена корпорацига, као особита класа људи, коха се оделила од хришћанског друштва почиње с оног времена, кад хе сама хришћ. црква, немогући чинити разлике и строго пазити на изборе при примању нових чланова, примала у своха недра и такве чланове, кош несу строго пазили на себе, нити су се одвећ старали да тачно испуњаваху узвишена пр .вила чистог православља, кохима су се ирви хришћани одликовали. Ово слаблење првоначелне строгости у животу хришћана, нахвише се опажа после Диоклетихановог гоненања, а за време четрдесето - годишњег мира у цркви Христовох. За ово кратко време, у општину хришћанску ступали су нонахвише такви људи, кош несу имали прилике да на себи испитуху постоханство и да се прекале у горнилу свакидашње опасности, кохе хе грозило цркви и њеним члановима од спољних непрхпатеља, као што су н. пр. били хазичници и правителство, па зато и несу могли ни имати довољно снаге у себи да се сасвим одреку свега оног што хе у њима заостало хош из оног доба, кад су они били незнабошци. Оваква уступања у ономе нашта су први хришћани нахвише мрзели и чега су се непрестано клонили, нихе могло да не узмути побожна осећања усрдни ревнитеља моралне чистоће и старе љубитеље еванђелског учења. Ово хе и побудило неке људе, кошма хе такав положах био несносан, те су се одважили — мш пре друге иоловине трећег века а можда и ранихе — да раскину сваку свезу са друштвом кохе их окружавало и да потраже други начин живота, друге околности, кохе би у стању биле да их подпуно задовоље. С почетка они су се задовољавали и гиме, што еу се мо гли предавати особитим неким нодвизима, што су могли живети непрестано само на хедном месту, где су и њиова браћа по вери живила, —и пнда су се звали аскети. После неког времена, држећи да ће за њи користнихе и боље бити да се сасвим одцепе од друштва у ком су живели, они се