Пастир

440

кнађивања матертадне нужде, онет емо у стању да их смањимо. А то се достићи може само безкрашом послушно* ћу — дакле оним истим средством кошм су се и први хришћански калуђери служили. Таквим начином узагамним постицањем и попуњавањем 1едан другог, дошло се до поГма о оним трима обетима, кош су после обвезани били за све калуђере т. т. до потма о лослушању, о њемању сопетвености и целомудрту или уопште умерености. Као што смо већ Гедном приметили међу свима овим обетима постош нека унутрашња логичка свеза — когу сваки спазити мора. Исто тако лако 1е приметити и ово, да Ге корен свега послушање и да Ге оно главна основа и коначна цељ целог строГа калуђерског Формалног живота,- а ово управо и даге право калуђеру на његово назвање. Без добродгетељи послушања, никакав калуђер неможе носити то име, гер он онда ниге оно што би требало да Ге. Но испунење обета безусловног послушења, као и испунење остала два обета калуђерска, нте Гош било довољно за подпуно остварење идеала кадуђерског. За то тражило се нешто друго, нешто млого узвишенте од овога. Тражило се да се сваки она1, кош Ге већ примио чин калуђерски и кош 1е на све тешкоће калуђерског жнвота добровољно пристао, да Гош и сав живот свог посвети служењу само Гедном свевигањем — Богу. Сугласно с оваквим разумевањем дужности калуђерске — сваки она1 кош Ге хтео да буде калуђер, узиман Ге био на пробу и ако су резултати били добри, онда су га пуштали да прође млогоброша и разностручна испитања, па нашосле и кроз таква, ко1а се на први поглед чине као да баш никаква смисла немаГу, али у свези с будућим определењем у животу калуђерском, она заслужугу подпуног одобрења. Из узрока тога, сваки Ге инок сматрао за своГу на1већу дужност, непрестано и са свом душом обраћати се ка Богу и у свему налазити повода к Његовом прослављању. За достижење последње цељи, употре-