Пастир

442

самом манастиру. Онда не само да 1е сваки радо жртвовао себе за брата свог, него се шш и о томе старао , да никоме ни наГмање увреду не нлнеее. Услед овога калуђер у ирва времена неге никад тражио прилике да се узвиси над другим или да се покаже бољи од другога. Напротив, он Ге нарочито та!ио оно што 1 е у њима било доброг и тек 1е онда мислио да ге срећан, кад 1е у очима других људи био гори, него што ге у самог ствари. Ако ге што и знао о несавршенству других, он ниге никоме говорио, Гер ге сматрао као наГвеће преступлење говорити рђаво о другима. Шта више, он Ге тако удешавао свог живот да ни самим помислом не би увредио другог. У тог намери, сваки Ге калуђер покривао лице копреном у оно време, кад се за општом трпезом Гело, само да невиди колико онаг до њега погеде — да ли више или мање. Но ни учему се међу првим калуђерима ниге тако Гасно огледала љубав на спрам ближњих , као у поступању настогатеља манастирског с подчињеном братигом . Будући га Ге љубав браће његове и поставила за настогатеља. то Ге он од своге стране пазио да при управљану непреступи ту важну заповед. показугући им у свима приликама, да он неће да влада над њима, већ да им служи. Услед тога ми видимо да Ге он у свако доба готов био да први и нагвише ради за оишту ствар : и то не само речма — премда су и оне нужне у приликама — већ и личним трудом и то таквим, коги би као врлина могао за пример служити осталоГ братиГи. Хош већу привезаиост к ближњем показивао Ге настогатељ онда, кад Ге хтео кога да уздржи од прекомерног напрезања у раду и суревновању; или кад Ге хтео да казни кога из братиГе за не испунење иравила устава манастирског и обвезаности калуђерске. ХХолико Ге пути он у оваквим приликама доводио погрешивше до искреног раскагања, само Гедном исповешћу ? Колико Ге смирења и доброте показивао он онда, кад Ге коме каштигу изрицао, надаГући се, да ће га тиме спасти од Гарости, кога као мо-