Пастир

445

Ни1е се еикако боГати тога, да ће свештеници, кад узимаГу одређену плату дужности евоГе намарљиво одирављати, Гер ће такови по закону строго суђени бити, и духовна ће власт настогавати о том, да се сваки, кош би се у испуњавању свом свештенички дужности лењив показао, према величини кривице сво1е достошо казни, као гато то бива и са чиновницима, и у званичним делима небрежљивим. Но ми шта више праведно иредпостављамо , да ће свештенетво наше, ири бпљоГ награди , ревносниГе чинити сво1у дужност, и од изображешпа и воспитанша будући богословаца можемо очекивати изредне цркви и дужностима своима одане свештенике. К допунењу овог нашег представленша додаГемо и ово незнатно примгечаниГе кад у отечеству нашем осим земљед1елаца ни1е никакви други чинова било постогао Ге свештенички чин. Оно времени србски свештеници ако и прости али одушевљени крепком вером, оживотворавали су њом паству свогу, а тим су не мало принели к одржању праотеческе вере и србске народности. Данас благодарениГе Богу, има у отечеству нашем разни чинова, и сви су према земаљским приходима пристошо снабдГевени. Греота би било од Бога, а срамота од света, да при очигледном многостручном напредку отечества нашег и тако добро снабдгеншу свигу чиновника, само Гедан за отечество заслужан свештенички чин без призрења остане. И ми оснивагући мисли наше на обштем мњенигу жителства ербског, ко1е признаГе и Гавно исповеда, да Ге чин свештенички заслужан и достоГан уважења а у исто време тврдо уверени будући, да ни гедан член правителства нашег немисли другчше, обраћамо се с пуном надеждом к вашоГ светлости покорно молећи , да би важан предмет у предложењу нашем изложени, на подпуно задовољство оскудног отечественог свештенства решити благоволило. И као што Ге ваша светлост била досада свагда и непримгено крепки заступник православне вере, свете цр-