Пастир

425

Богу Отцу на небо. Старешине ХудеГске, књижници и Фарисеш по васкрсењу његовом старали су се свима силама да његова божанствена слава остане у ташости, но немогоше против божиге воље ништа учинити. Ученици Христови кош су очима гледали дивно Преображење његово, просвећени и у крепљени духом светим, распростреше науку његову по целом свету, и многи увероваше Господа, па ево данас и ми веругемо и прослављамо у овом светом храму, његову божанствену славу, ко1а ге некада била на гори Тавору. Чули сте браћо у даншњем еванђељу онаГ глас небесни с горе Тавора „сеи естх синг мои козлввл^нуи о нет же влдгоколихг: того посл^шлите. (Мат. г. 17. — 5.) Па за то будимо одани свим срцем и свом душом Спаситељу нашем Исусу Христу, кош 1е за кас претрпео таке страшне муке, само да нас избави од тешких грехова. Сећагмо се његових великих благодГегања, коГа нам хе он учинио. Приљежно посећаваГмо храм божш, Гер Ге ово свето место, где се можемо поучити лепом закону божиГем, кош ге нужан за сваког хришћанина. Долазећи у цркву пажљиви будимо при свршавању службе божи1е, — немотге да смо само телом ту, него нека су ту и наше мисди и осећања , гер под видимим знацима богослужења, коге ми очима свошма пратимо, присуствуге невидимо сам Спаситељ наш. Незаборављагмо главне заповеди еванђелске, него живот свог удешаваГмо по њима, и живимо онако како закон божиш налаже. Љубимо друг друга као сами себе, и потоме ћемо се познавати, да смо прави хришћани. НемоГмо се завађати међу собом, Гедан другом злобе, иакости, и увреде чинити, него живимо међу собом као браћа, као што и долику1е онима, кош исповедагу лепу веру хришћанску. Ако ге ближњи наш у каквог беди и невољи, надгледагмо га и помози му, пак ће нас Господ Исус Христос за то наградити у царству небесном. НеупуштаГмо се у зла и хрђава дела, ко1а *