Пастир

504

амова; и сматрали еу газичнике као ниже од себе. С тога 1 азичници нису задовољни били с Гудеима и укоравали су их за њихову неверност према закону. Апостол доказуГе, да су сви људи грешни пред Богом, и не могу се надати спасењу своим делима. него се спасава1у само благодаћу божгом , вером у умрлог занас Иеуеа Христа. „ Сви су с грешили , вели он , и лишени су славе вожше , а оиравдавагу се од греха влагодаћу његовом , искуллењем преко Исуса Христа.“ (III, 24.) Ова милост божига треба да побуди у нама ревност на службу Богу благодарност и љубав; ми смо дужни старати се да живимо у отовљеном животу, да живи мо Духом, да угађамо Богу своим делима. У то! посланици апостол подпуно излаже (гл. XII, ХШ, ХШ1) правила хришћанског живота , савету Ге к смирености, покорности властима, делању, узаГмно! љубави братскоГ, трплењу и благости. Павле Ге намеравао да сам походи Рим, и отуда да иде у Шпаншу; но до овог времена догађале су му се неке препреке, те нте могао испунити жељу; он Ге био тако оптерећен делима, да нше могао располагати своим временом. Он ге сад намеран био да иде у 1ерусалим на празник петдесетнице , да би тамо предао приносе , скупљене у свима црквама за сиротне, а одтуда хтео ге одпутовати у Рим; но Бог ге другчше дело одредио, и путовање Павлово у Рим морало се свршити сасвим под другим условима, а не како ге он мислио. Посланица Римљанима била Ге предата Тиви служитељки Кенхремже цркве, коГа Ге путовала у Рим. Ми ћемо овде сад први пут проговорити о служитељкама цркве. Н>и су називали ђаконисама. Дужности њихове подудара1у се у нечем са дужностима првих ђакона, кошма ге нарочито стављено у дужност да надгледагу болне и сиротне. За ђаконисе биране су нарочито удовице, ко1е нису имале домаће дужности и коГе су познате са благочестивог живота. Оне су надгледале болне, служиле су свима, кош су потре-