Пастир

510

началника свог; но Павле Ге проговорио. „Зар ви смете бити римског грађанина, па шш и без суда?“ Началник се устраши, богећи се да не падне у беду Гош и зато, што га хе свезао. НезнаГући, зашто народ виче против њега, он 1е идућег дана заповедио да се саберу првосвештеници и извео ге Павла пред суд Синедриона. Но и овде су били тако исто против Павла. Тек што ге Павле проговорио неколико речи, првосвештеник Анашпа заповедио 1е бити га по устима. Но кад Ге он казао: „1а сам ФарисеГ, син ФарисеГа; мене суде за очекивање васкрсења мртвих,“ тада се у збору породи велика смутња; гер неки од чланова СинедрГона били су Фарисеи, кош су признавали васкрсење мртвих и будући живот; а други су били садукеи, кош су и Гедно и друго одбацивали. Подигао се спор; Фарисеи су бранили Павла; и подигла се била таква вика, да Ге началник, бо1ећи се да не би растргли Павла, заповедио наново да га одведу у затвор. Но Павле ниГе малаксавао духом усред свшу тих смутња и опасности; он Ге имао 1аког заступннка и утешитеља; њему се Господ Гавио ноћу и казао му: ,,не боГсе, Навле; 1ер као што си сведочио о мени у Херусалиму, исто тако предстои ти да сведочиш и у Риму.“ Мећутим увреда гудега бнла 1е тако велика, да су се више од четрдесет људи заклели међу собом, да не Геду и не пиГу, док не убшу Павла. Они су одкрили свогу намеру првосвештеницима, кош су припадали секти садукешкоГ, и кош су такође Гако огорчени били против светог апостола. Решили су дакле да га на ново иозову нред Синедрион, као ради даљег суђења његовог дела, имагући намеру убити га на путу у Синедрион. Но Гедан рођак Павлов, дознавши о том, одкриГе ту заверу началнику, кош се 1ако уплаши , да не би пала на њега одговорност, ако убту Павла; па с тога се реши да пошље Павла те исте ноћи са многоброгним чуварима у Кесаригу, римском управитељу Феликсу. Ољеду !.< 1 додатак.