Пастир

514

у мукачевскоГ Гепархиш, грански митрополит и угарски примас Ђорђе ЛипатаГ Много 1е помагао овог цељи и народњи сабор у Трнави од 1648. г. кош 1е сазвао примас Ђорђе. На њему су смишљени планови, како да се приволи на униГу руско свештенство. Монах Петар Партенигев одговарагући савршено намерама угарског примаса у ширењу унше, те с тога и отиде на сабор трнавски у нратњи неколико свештеника. Па како се поборници унихе не надаху своме успеху у предузећу, ако би позвали свештенство на безусловно сгедињење, то се задовољише да му предложе повољне услове да пређе на унигу, те употребе Петра Партенигева као оруђе да убеђуге свештенство о истинитости овакога ваљанога дела. У слови беху ови: 1) Да се свештенству остави право да бира само владику по свогог вољи ; 2 ) да се свештенству угамче као светиња обреди источне цркве; 3) да се свештенство унигатско користи правима и добрима, кога вреде и за свештенике латинске цркве. На основу ових услова, обгави Партенихев од своге стране и свештенства мукачевске ГепархиГе да пристаге на унигу. Кад се повратио Петар Партииигев са трнавскога сабора, Ђорђе Хакушић владика Герлавски користећи се његовим саветом, еазсве сабор у Унгвару. На овоме сабору 24 Априла од 1649 г. под преседништвом споменутог герлавског владике присуствоваху 63 свештеника ГепархиГе мукачевсве. Па пошто ге изговорио ПартениГев и његов Гедномишљеник Гаврило Косовицихев о униш беседу, тад цео сабор под предвођењем владике Ђорђа Тавушића отиде у цркву. Служба се сврши на славенском Гезику, и свештеници из ГепархиГе мукачевске приме униГу, па изреку (признаду) да ће веровати веру по пропису у Форми. Кад су извештавали папу о томе шта су свршили, наброГише потанко све горње услове, у свогог грамати од 1652 г,- по коГима су пристали да приме униГу. Па и опет у грамати, коГу Ге издао грански митрополит у 1660 г. о овоме предмету, не спомиње се ништа до то „како