Пастир

502

крст обрадоваше се, као да би видиди самог Исуса Христа, на њему прикована. Кад се настанише крстоносци у Терусалиму, рекло се тада, да ће наступити првашња слава и радост, што ге уживаше хришћани гледећи часни крст и гроб Господњи. Но као што се види, сами кретоноеци мало разумеваху силу крста Христова, и по већо 1 чести, таГ знак мира и наГвеће љубави носише напред као вошички знак у рат, што га с неприГатељем водише, држећи, да док се он на бошом пољу погави, одма ће бити њиова победа. — Промисао вечни зар да изобличи то неосновано мњење о крсту Господњем, попусти ненернима да заробе животвореће дрво у знаменито1 битки код Тивермаде, коГа ге учинила краг влади крстоносаца у 1ерусалиму. Бадава напрезаше се хришћанске задруге, да крст неверни не заробе: гомилама њих у мираху храбро и постоГано око латинског владике, кош 1е напред крст у битки носио; они по речма победиГоца, падаше и гомилаше се око крста Хриетова, као лептирице око свеће; но турци сме1аху ее њиховом напрезању, и — животвореће дрво по други нут допаде њима. Великодушни иобедишц Султан Саладин чуваше га оает без квара, и кад 1е наскоро сасвим завладао Херусалимом поврати животворећи крст у храм гроба Господња онакав, какав Ге у битки код Тивертаде добио Одатле не доказуге нам исторша ништа више ни радосног, ни тужног о животворећем крсту. Знамо само, да га свагда бодро чуваху пастири Херусалимске цркве, и као зеницу ока свог пазише му драгоценост за све будуће векове. — Данас побожни поклоник наћи ће га у оном истом храму гроба Господњег, у ком га Ге св. Хелена поставила први пут, само не онакав велик, но врло мален (около пола аршина дугачак). Можда су и сами пастири Херусалимеки у невољи за толико векова, нашли за добро у течаГу времена помало на мање га честице раздробити, како би га