Пастир

529

Но како се спремало и како се остварило бл. хр. то плодотворно, то дивно по све нас рођење у средини онако грешног и поквареног рода људског, кога с Гедне стране обремеааваху прародитељски а с друге — и свош сопствени греси? Дуго и замного спремало се и пречишћавало ово плодотворно рођење у избраном роду давидовом, дуго и за много изчекивало 1е оно достошу утробу нраведних богоотаца Хаћима и Ане. Но спрема та не беше налик на спреме ондашњега света. Док нигатаван мисирац говораше: „зида1 куле и пирамиде, зидаг величанствене гробнице и лабиринте, Гер ћеш сутра изчезнути са овога света, па да тако колико толико продужиш спомен о себи;“ док весо у богатоГ и раскошног природи стари Елин окружаваше себе сладострасним забавама, и, пливагући у земаљском изобиљу, говораше: „граби, граби, о човече! да се што пре насладиш, са чим год можеш у овоме свету, Гер Ге ту конац свему твоме благовању;“ док охоли и горди Римљанин, меташе као победилац многих народа све вере под ногу, а и своГу ка што треба не штоваше кличући: „у бог у боГ! завогуГ мачем све народе, завогуг земљу, па ћеш тако задобити и небо:“ — дотле побожан род праведних богоотаца Хаћима и Ане, све Геднако преврташе листове светог писма изучаваГући чудне и таганствене путове божиге, и, осећагући свогу и целога човечанског рода душевну празнину, безумора подизаше очи своге к небу, да Господ пошаље обећање своГе дано роду људском, да избави и одкупи душе њихове и свега човештва од проклества и ропства греховног — да оправи свету Спаситеља, Избавитеља. И ово даноноћно пребивање у закону божигу, ова непрестана тежња за свошм и свега човечанског рода спасењем, ово непрекидно усиљавање и жеља за правдом и светлошћу , кога Ге имала доћи и обасгати све народе на земљи, — низвело Ге особиту благодат божиГу на потомке рода давидова и у лицу праведног