Пастир

531

цео век свог провођаху само у томе, што Гедан друтоме причаху о текућим новостима? (ДГе1а. 17 21.) „Говорите о чему другом, само не о вери ?“ Но о чему може говорити она!, кош само уме свесно говорити а да се несретне с питањима о вери? Ни о зрну горушичном, ни о капљи воде, ни о травки зелеиог, ко1а данас Гесте, сутра нте, — нихе могуће заговорити а да се не дође на питање: одкуда све ово постаде? како се хави, како се оличи та чаробна, та чудна, слика природе? . . И невиде ли они, да ова питања одводе човека опет на питања о вери? „Говорите о чему хоћете, само не о вери?“ Но права вера просвештава незнаоце, утешава сиромашке . помаже странике, олакшава судбу болестника, исправља преступнике, проповеда опроштаг онима, кош су се покахали, наспомиње човеку о његовом достоханству , определењу, дужности, па не говорити о вери, незначили то не говорити о свима овим нахсветишм потребама живота људског?! „Ха могу живети и без вере.“ Но права вера заповеда љубити своГе родитеље, служити с потпуном, преданошћу отаџбини, уважавати права ближњега, права сопствености, породице; повиновати се Господару земље као помазанику божихем ? Па живети без вере — незначили то бацати за леђа сва ова суштаствена и стварна питања? И зар они мисле, да друштва могу живети и опстати без свиху ових врлина, без свшу ових законитих уређења? „Ха могу живети и без вере.“ Но да л’ могу они умрети без ње? Исторша нам представља много и премного страшних примера, где се тако исто говорило у младости о вери но доцнше заговорило другим Гезиком. Ту хе Монтеске, ту 1е Беранже, ту хе и сам Волтеро , и други. Но зар нису сви ови у последњем тренутку свога издисаха признавали заблуђења своха и тражили са утехом вере свештеника с крстом у руци? Не, благоч. хриш. таквог равнодушша на спрам вере несме бити код нас. Ми морамо го-