Пастир

кратковидости. И критика при оваквом стању човековом, не само нте ствар хрђава већ напротив Гош 1 е и благодетна. Она исправља, износи на видик наше мане, наше погрешке, а тим самим води ка унапређењу, усавршавању. Но каквели су наше критике? Да л’ су оне тога правца, тога характера? Наше критике, с неким малим изузетком, у опште се не могу похвалити тиме. Критике су код нас, особито у ово последње доба, постале лрава грдња , или да речемо 1ош боље лична освета, И оваг жалосан правац, поред других тешких околности, у кошма живе наши књижевницњ учинио Ге то, те неколико наших књижевних раденика оставише поље књижевне радње и одпочеше да раде само гедне сво1е званичне послове. А да како и неће ? Ником шне мило да се сваки титра његовим именом. чашћу. Међутим чим се што гави у листу , потрче и разметну се са свих страна коГекакви школарници кош нити су кад што изнели свету на видик од науке, нити су пуштили у Гавност бар Геднога свог научног чланка, кошм би задобили у свету име човека научна или оно што кажемо популарна, већ ако су се чим 1авили, и имаГу што своГе, то само Гедне подскочице, наскочице, пецка-ња , заГедања и т. под. па у место критике не оставише ни гедног поштеног књижевника кога не изгрдише! Ако ко неверуГе да су већином наше сувремене критике такве, нека узме и проучи већину наших листова, нек загледа и у 103.-ћи броГ „Србте“ где се оно припева паримеГа „Пастиру.“ Па нек види има ли там критике и каква 1е оно критика? У целом оном говору он неће наћи ни Гедне нове мисли, ни Гедног научног разлагања, — на кратко: неће наћи ни мириса од критике, до Гедне само личне мржње, опадања. Но да не би ви поштени читаоче, рекли, да и ми ово тек онако од ока велимо, те да тиме само одбтемо нападања ко!а нам се ово дана од стране г. Никетића наметнуше: то ивште стрпења поћи за нама, те да комад по комад разгдедамо шта се тамо пише и како се пише.