Пастир

540

укорава што 1а томе необуче, па и њи пита далн и еами то зна1у. ЗнаГући свештеник свакога скроз у свопн парохи1и, кара и изобличава буше задруге, да се са осталима слажу, и да етарешине поштугу. Опет другом приликом старешине иеправљд у поступању свом са задругама како би се одржала кућа и задруга. И ко би 1ошт кадар био поброГати све добре последице ко1е истичу из овако тесне свезе свештенства с народом. Но од свега тога да ли ће што бити онда, кад евештенетво буде награђено взвесном платом? Сад када свештенетво непосредно заслугу свогу од народа прима , оно гледа да шго више привреди. Стара се да стече веће заслуге поштовања и наплате А кад добиге плату како ћемо онда имати свештенетво. Не кажемо да неће вршити точно своге дужности, некажемо да неће участвовати у судби свога народа; али народ неће никада имати у своим сзештеницима оно што треба да има, и што 1е досада имао. Са извесгном платнм, наста1у и друге обвезе. Свештенетво ће се држати строго само онога што му Ге у дужности. А ко1 дође у дом снротног свог парохпГанина да изврши какво дело то ће бнти официозно (званично), и чим буде готов удалиће се да заоставше време проведе у друштву ко 1 е му 1 е по важности наГближе, 1ер тада ће бити попа у правом смислу господин. Он се сваком обраћа званично, па то тражи у равшп мери од другог. На кратко са овом спстемом награде настаге одцепљење евештенства од народа. Посмотримо положаг чиновништва па смо онда и са свештенством начисто кад у Гедну категоригу еа овим дошло буде. Тако ће бити у односу на све етвари коге засецагу у интересе обштине и државе свештенвство ће накратко у свем играти ролу чиновннчку. Но кад ово кажемо, нека немисли нико као и поштовани дописппк Световида да смо ми противни томе: да се етање нашег свештенства поправи. Стање свештенб мора се поправити, и свако оклевање око тога повлачи за собом непрегледне штете по народ Но то стањс треба поправити према имовном стању нашег народа, и осталим околностима. Па и сама држава дужна Ге припомоћи у том. Нама Ге као н свима пртатељима напредка гако за тим стало , да се стање нашег свештенства што пре ноправи. Ми смо то питање колико су нам силе наше допуштале досада у више пута покретали. То млоги зна1у, ко1 еу с нама сагласно радили. Поред осталог наши разлози о Свештеном стању довољно то сведоче.