Пастир

522

мнАЦнесА шти мгЈдри — оккрот^шл.Било ге људи (а има их и сада) кош су и 1еванђељу приписивали такву ману, говорећи: да Ге то учење без системе, без извесног правца. Али Ге оно било и остаће књига живота. ТТТта Гош вели г. Никетић? вели: да смо ми у стању Тедним махом пера порећи све оно што смо до сад радили, па да смо и оно, што о спољним украсима нашег свештенства говори смо, порекли. НиГе истина , да ми тако мислимо и пишемо. Ми смо порекли само оно што нам се подмеће, а на име, да смо тобож мнења, да треба код нас заводити ордене. Ми смо ту ствар дали на решење самом сабору, а од своГе стране изнели само материГал казавши: да би много боље и свештеном чину приличниГе било дати онакве знакове одликовања, кош су више црквенски него ли световни. Ми и сада остаТемо при том и велимо: ако се хоће и жели да и наше свештенство има неке спољне знакове одликовања, да Ге далеко лепше китити га с крстом, набедреником, жезлом, митром и т. под. него ли црвеном свилом и црвеним поГасима, коге боље доликухе полицашоГ струци него ли духовноГ. А камо што друго да смо ми утврћавали а после одрицали ? Ниге ли то маневрисање г. Никетића а не наше? Г. Никетић вели даље, да се ми хвалимо нашим знањем, нашом Гаком лођиком, нашим научним чланцима. Но и то непостош. Напротив мн смо у нашем раду и одвише били скромни. У самом почетку нашег листа ми смо рекли: „браћо свештеници! ми покрећемо Гедан Гаван лист у нашо1 духовно! књижевности ради тога, да се и сами поучимо у књижевном раду а и вас позивамо да нам у том припомогнете било пером, било добрим саветима. “ Где Ге овде 1 ако разметање и хвала у свогу моћ, у своге знање? Што се тиче тога, да наш лист има доста руских превода, ми то и не поричемо. Ми би на ову примедбу само то одговорили г. Никетићу: да нам каже има ли где ли-