Пастир

555

богова. Испуњавање уведеног обреда за чест императора сматрано 1е као доказ верности и преданости, и то 1 е готово спадало у дужност поданицима. И премда 1е вера у богове готово већ преживила сво1 век, ипак се, тим начином, 1азичко богопоштовање Гош 1ако држало у Риму сугевернлм страхом, обнча1ем и грађансвии установама. Сами фидософи и учена људи, кош су у своим сачинењама исме1авали богове, насу се смели одрећи од участвовања у установљеним обредача; 1 ер би таме навукли на себе мржњу су1еверног света и строгост грађанских закона. Због тога дакле, шго су рнмљани били трпељави према вероисповедима и равнодушни према истини, еливала су се и мешала у Риму сва разна ^азичка богопоштовања, позагмљуГући Гедно од другог, обреде, полмове, називе богова. Но гедан од подчињених Риму народа стаГао 1 е удаљен, чувагући строго своге богопоштовање од утица1а туђих обреда, и нте сакривао своле презрење према Газичком многобоштву. То су били Гудеи, коих 1е било много у Риму. Они су презирали и мрзили на сво1е владаоце газичнике и строго су се држали установе МоГсеовог закона, кола им ге забрањивала имати близка сношења са незнабожцима. С тога 1е њихов закон био мало познат римљчнима. 1азичници нису могли сазнати, каквом се Богу клањагу Гудеи, 1ер нису налазили у њиховим молитвени домовима никакве слике божанствене; и били су досга склоњени да их држе за безбожнике. Суров изглед гудегз, њчхозо строго туђење у аазичким обредима, све ово давало Ге неку сумњу римском правитељству, те 1 е строго мотрило на њчх, као на незадовољне и немирне грађане. Худеи су се заиста непрестано колебали, уздалући се на своту зависност, и очекуГући с дана на дан долазак избавитеља,- и већ су 1еданпут из тога узрока били изгнани и Рима, но по смрти имиератора Клавдига опет су се вратили. Римљани подозреваху на њи као на немирне грађане, но ипак нису их гонили због њиховог закона.