Пастир

554

Римсво правитељство било Ге у то време доста равнодушно према вероисповеди подчињених му народа. У Риму су сто^али идоли богова египатских, сирских, и других , захедно са идолима грчких и римских богова. Римљани су имали обичах, кад покоре какав предео, не нарушавати његове обичахе, него примати туђе богове међу свохе. Правитељство хе тиме мислило утврдити свохе господарство над покореним народима. Сами римљани, па и грци, мало су већ у то време веровали своим боговима,- но они су више него грци одани били спољашњем животу и нису тежили за истином с таком силом. Они су били хако сухеверни. Све, што хе за њих било непостижно као: необични похави природе, изненадни удари судбе, приписивали су они дехству таших, неприхатељских сила; они су се са сухеверним страхом старали да умилостиве те неприхатељске силе, да разреше или одврате њихов утицах. Цео живот римљана, обшти и домаћи, био Ге пун обреда, кохе су они вршили из сухеверног страха. Они су веровали свакохаким врачбинама, старали се да дознаду будућност по полету птица, по унутрашњости животиња , приношених на жртву боговима: сматрали су неке дане за несрећне, а друге за срећне. Његови жреци доиста су се старали , колико су могли, да подржаваху све те, за њи корисне празноверце. Са Истока су допирала у Рим врачања волшебника, науке персихских и халдехских мудраца, кош су дознавали будућност по течаху и положаху звезда. Хедном речи, сваковрсне науке и сва сугеверства налазила су за себе место у Риму; у њему су се слободно вршили сви обреди. Од неког времена ушло хе у обичах у Риму давати императорима божанствене почасти. Тиверихе и Калигула, ови страшни зликовци, стављени су у ред богова; за част њихову подизани су олтари и свршавана су жртвоприношења, пред њиховим штатуама димио се тамхан, као пред идолима