Пастир

561

умољив и непоколебив заштитник црквенских правила. Он не хтеде потврдити Гос-ИФа Гадамерскога за владику на основу тога, што 1е он као вођ окронио руке сво1е крвљу човечанском па с тога по нравилима црквеним не може бити владика. Затим пошље папа у Угарску, у звању апостолеког намесника некога странца мисионара, Поликарна ФилиповиКа, коПЈ ге носио наслов владике Бодоненскога, кога опет нехте император никако да ирими. После смрти цара ХосиФа, удовица његова а тако исто и наследник његова преетола, Карло по други пут тражише од папе, да пошље мотрђење ХосиФу Гадамерскоме за владику мукачевскога. Али сва њихова усиљавања и молбе остадоше напразно. Ми не можемо да обгаснимо себи како 1е могао папа тодико се одуиирати молбама аустриских владаоца тада, кад су у средњем веку саме латинске владике сасвим бориле се и предводиле во!ску на бошом пољу; тада кад саме пане држаше редовну во1ску и дрмагући влашћу земаљских владалаца, иоджижаху пламен воше међу народима, па слаше од своГе стране читаве вомзке на бошо поље? Имагући у виду да 1е уни!а била увек нашдавниш предмет властољубивих тежња римеких папа ми држимо да ге тадањи паиа бринући се о ширењу уни!е, претпоставио туђинца мисионара ономе отачанственоме сину, па га 1е за то и послао у Мукачево на 1епархи1у — а сина из земље те нехте потврдити, кош жив!аше у нади. Он ге то чинио с тога што му се врзоше по глави успеси. ко!е 1е починио мисионер Хосиф Камелис у обраћању Русина и Влаха на уни!у. Па како Хосиф Гадамерски не ге могао да добше од папе потврђење, то 1е морао да се одрече од почасна наслова гегшсконскога. Ово 1е он учинио 1715. г. пред хмитропотитом гранским, кош ге опуномоћен у име овога Факта као преставник његова величанства. Кад се он одрекао овога наслова ^енископског, тада би наименован за мукачевско- *