Пастир

548

вуче ка оном, што 1е противно закону божигу, дужности и савести нашој. Ову дакле наклоност с њеном клицом, страстима и ниским жељама, треба распињати, т. Г. преодољевати 1 е тако, да би могли дати одсечну превагу и торжанство духу , — овог лепшоГ и вишог наклоности нашог, која нас располаже на све оно што ге добро, поштено, општекорисно. Дакле хришћанско учење о борби духа сг плотмо нема и неможе имати у себи ништа, што 1е противно нашо1 природи. Хер овим закон Геванђелски одређуТе само меру плотских зактевања, ноказуГе надлежне границе , и наговешћуге кад, на каквом ступњу и при каквим условима њихово удовлетворење непостаТе безнаравственим. Теванђеље не брани нам да се радуГемо, да имамо задовољства породична друштвена; оно не осуђуГе насладе и забаве. већ прекомерну жеђ за овима. Оно не виче на то што ми гедемо, већ на то што се преТедамо; не виче на пигење вина — већ на птанство. Зар ниге и сам Спаситељ нарањивао по потреби толико хиљада људи? Зар нше присуствовао и на брачним весељима и претварао воду у вино како ради тога да докаже своГу божанствену силу тако и ради тога, да припомогне весељу брачних гостиГу и домаћина. ? А ако се у Геванђељу заповеда трнљиво подносити нужде и оскудице, то ваљда се не вели: трпи и прекрсти руке па ћути. Напротив там ће те наћи оваку заповест: трни и ради ; у противном случагу нећеш вредити ни за ларче хљева (г. Сол. 1Н. 6 — 10.) До д^ше пут Геванђелски нше засађен ружама, већ трњем. На њему ћеш наћи овде онде и гу!у пресошињу. Ко се решио да иде по њему чесно , добросавесно, по правди, без обзира на икакве препреке, искушења и саблазни, — таГ често мора навући на се мржњу, презрење, подпасти под гонења, опадања, зацепљивања са стране другова, кош ће га ловити у речи, извртати их, тако рећи, отровата их Гедом свошм и навести тамну сењку на сва дела његова па м’а како она била поштена и светла. Па колико само