Пастир

550

да роди међу нам распре, недоброжелања и равне неправде. „Теванђеље продужава1у они даље, говори непрестано о нашим обвезаностима на спрам других а пропушта говор о пра вима и користима нашим, саветуГе да Ге боље уступити ј сваче му и одрећи се од свошх права и интереса.“ Да рекнемо да Ге и тако. Но зар Геванђеље не говори ово свима и свакоме, ван само Гедноме? Кад би сваки пригрљио оваГ налог, то тим самим осигуран би био интерес и право свакога. По овоме геванђеље налажући ово на све и свакога, тим самим осигурава права и користи свиГу и свакога. Но самољубље човеково изврће ова права под разннм предлозима. Тако на прилику вас Ге неко увредио. А ви одма говорите — овешчестт. А да ли ге то тако у самог ствари? Увредитељ ваш нарушио Ге само право ваше на уважење према вама. Но зар онаг кош што од вас украде нте нарушио ваше право на сопственост? Па шта ге сатим? Он ге обешчестио себе самог; а вас — чим Ге овде обешчестио? Осем тиме, што ге доказао да сте ви невешти у чувању ваше сопствености ? Тако 1е исто и са оним првим. Ко вас 1е нечим увредио, обешчестио ге не вас, већ себе самог. Па како вам треба у таквом случагу поступити ? Теванђеље заповеда: непротивити се зломе — (Мат. V 39). наравно зато, да не увећате зло и да се и сами њиме незаразите, почем то зло произлази често из ништа а свршава се по кад кад таквим горким последицама коге ниге лако покагати. Од њега, као од искре, рађа се често наГвећи пожар. Но то Гош неге довољно ако ко само не распаљуге зло; рад пуноће наравственог подвига ваља Гош и да се ловеди то зло — ваља доскочити не злу човеку већ самог злоћк његовог. А како да се ово изврши? Врло просто. Кад се ви прсма оном, што вас Ге увредио, обратите с пуним спокоштвом, с умиљатим и финим погледом, то и таг може доћи у спокогно стање и овладавши собом лепше испитати своГе стање и осетити сву своГу кривицу. Па ето вам ту и краг! А ви с вашим снисхо-