Пастир

582

хазиГа сазове канонике из свогега капитула (града) те уприсуству њихову свакоГаким претњама принуди владику Мано1ла да му положи заклетву покорности, и ако Ге МаноГло протестовао против учињена насиља. Та1 Ге валадика Герлавски у 1748 г, под изговором тобож да нагледа латинске цркве дошао у Мукачево. те се упутио ка рускоГ саборноГ цркви и захтевао да му се отвори: А кад се његово! намери успротиви руско свештенство, а он ноћу заповеди вог сци да доведе преда њ знатниха лица између свештеника, тражећи од њих заклетву покорности. Свештеници кад видеше да их хе опколила вохска, па да би избегли зле послетке, склоне се те даду заклетву покорности Герлавскоме владици. Ово унижено стање униГатскога свештенства ностане до послетка несносљиво, те Ге грозило опасношћу да раскрсти с унихом. многе општине у Ердељу, а после у Угарскох Сатмарске Жупанихе, распаљивањем СоФрониха Сарабанта, затим велика општина дорошка у мукачко1 хепархиш, отпадну од унихе, гадећи се што им владике зависе од латииских. Па зато пређу у православље, 1ер су знали да тад неће зависити од латин с ких владика. Поборници уни!е кад се убедише самим делом, да не могу постићи свохе цељи хедитим лажним обећањима и преким мерама, реше се да учине неке уступке у корист уни1атскоме свештенству како би се успело у ширењу унихе. Пре свега царица Марша Терезиха стараше се, поред неуморнога суделовања владике Тована Брадача, да издеттву1е у папе Климентша XIV. канонизаци!у мукачевско! 1епархши, то ће рећи проглас њене независности од херлавских владика. Карло Естерхазиха тадањи владика херлавски, стараше се да осухети намере царице коха жаљаше да ослободи мукачевске владике од власти 1ерлавских, па 1е с тога сво искуство речитости употребио да заштити сво!е мишљење. Између осталога он се трудио да убеди папу, како 1е не основана молба мукачевских владика да се ослободе СљедуГе додатак.