Пастир

586

ском необичне светковине. То се збидо 1778. год. у бечког царскоГ капели у присуству царичином и светдих чланова царскога дома. Ово 1е поевећење свршио кризтски уни1атски владика Васиди1е Божиковић, у друштву с ведико варадским унигатским владиком Мелетшем Ковачем, помоћу многих других свештеника, кош присуствоваше од стране ГепархиГалнога свештенства. Овом 1е приликом обдарила царица новога владику богатим и лепим светитељским одеждама, са свим утварима за Гепископску капелу. Али опет ни чим немогагае она придобити за се толико мукачевске унигатске владике, као назначењем обећане потпоре (плате) — што се даваше из државее благашице. Мукачевске владике примивши униГу, без сумње рачунаху изодавна на то, да се они са свештенством ушпатским на основу царске грамате, коГу Ге издао шш Деополд у 1692. год. могу подгеднако користити свима правнма, добрима и преимућствима, ко!а вреде за латинске владике и свештенетво. Али се они преварише листом у евошм рачуиима. До МаноГла Олшавскога, кад Ге за његова доба одређена плата, коГу поменусмо, ни владике ни свештеници не примаше ништа из државне благашице. До Хована Брадача стењала Ге ГепархиГа под Гармом Герлавских владика, а до Андрше Бачинскога, владике не имаше задоста ужитка. Од времена цара Аеополда, па до данас, и кроз течаГ два века, ушпатеко свештенство све Гош Геднако живи у нади, да ће му се (остварити) испунити сва обећана права. А ми смо уверени, да их неће добити све дотле, докле се не прелиле заГедно с народом у туђу нарадност. Донде ће обећана права и преимућства, униГатскоме свештенству, сдужити вазда као мамац, рад обраћања и њега и народа његова у латанизам. А у елучаГу нагмањег противлења, одма ће се нањ подозревати да Ге у схизми (православљу) и принуђавати се да се одрече обреда источне цркве и сво1е народности; без тога неће оно добити тих права, ко!а су му тако свечано и мно-