Пастир

573

колико му памет засеца, па и то ако хоће на годину , две, три, судећи по страстп и наклонасти своте грешне природе? И зар може бити све 1едно, кад наша вера говори о Христу као ваплоћеном Богочеловхеку и кад говоре рационалисте да ге то ваплоћена идеГа извеснога доба и времена одричући и сами историГски значаГ његов као лица? Кад би то било све Гедно ми онда не би да ли никаквога значаГа религиГи, и за нас би било све у Гедном случаГу живети и међ каФрама, готентотима као и међ ГевропеГцима. Но нсторига и сувремена цивилизациГа не веле нам тако. Шта значи то, што Ге тако велика и грдна разлика у напредку и цивилизациш Гедног народа пред другим? Ми се нећемо преварити ако рекнемо: уска садржином свогом религша уска и цивилизацша. Апостоли ни су почињали с предустроГством Формалнога законодавства и државног уређења. За њих Ге довољно било започети од неба и обтавити свима људма да су Геднаки по свом створу лред Богом , па од овог нте тешко било створити онаГ други поГам — поГам Геднакости и на земљи. Нрепородити треба иидувидуме па се никад ниГе боГати да унутрашње ово препорођење неће наћи начина да се одкрше и у приватном и државном животу. А ово недагу човеку подгеднако све вере без разлике. Знаду то и они кош другима таково што препоручуГу знаУу и виде да ниГе све Гедио или слушао човек Равипа , Имама, или хришћанско— православног Архипастира; да ни1е све 1едно или ишао ко у Сипагогу , Џамшу. у цркву оргуља или цркву православну где се хори славенска песма са славенским богослужењем. И кад би тако било да сваки веруГе у шта ко хоће или у ону веру у кокн се родио: то зар не би значило, да ми са тим хоћемо да рекнемо: ко се родио у земљи незнабожачкоГ нек се клања Хупитеру Марсу, Венери; ко се родио у Мисиру нек обожава Крокодила 1 Аписа; ко Ге рођен у Финикиш , нек приноси на жртву животињу па и децу своГу Молоху, Астарти;