Пастир

572

не би се то могло свршити путем скромног, тихог размишљавања, узагамног братског обавешћења? Сет оваг нше никад б ио вез донрих људи а нше ни сада. Право и поштено срде неће се сакрити под сп^домг; права заслуга говориће сама за себе — и у ћутању: људи ће Ге приметити, оценити и изнети на видик. А ко сам труби о свошм заслугама радовима, и разним средствима — често уком и буком крчи себи пут ка вишем попришту: таг код озбиљних и солидних људи не може заслужити друго име до име ветрогоње. И његово благостање, његова срећа може бити само тек у дану. Хер то су они о кошма Исус говори да они зидаГу кућу сво!у на песку: па како захучи олу1а и стигне бушца, то однесе и њих и њихову граћу .... Шта 1ош говори дух времена или поГедини људи у садашњем времену? „Ми нећемо да знамо ни за какву религигу: Нека веруге у шта ко хоће; или Гош боље: у кошг се ко вери родио, тамо нека и остане. То захтева, веле они, равноправност људска, то захтева човешност.“ Но судити овако, нама се чини да 1 е то све Гедно што и одузимати разуму разумноот. Одкуда произлази такво закључење, таква логика? Као да вера нше ништа друго до некаква ношња, ко1а само спољно покрива нашу наготу а на унутрашњост не дештвуге ни нагмање? И зар могу људи имаГући различите вере имати нешто опште међу еобом. коге би метило ка Гедно! општо 1 мети, ка 1едно1 општог цељи? Зар нису вере до тога различне да 1 една другоГ противо рече до крашости? Не бивали често да гедна од њих нешто препоручуге, а друга забрањуте? Не говори.ш 1 една о Богу мира и љубави а друга — о Богу рата и воше? Не вели ли 1една да је таша супружества натветта веза когу Бог везу1е међу мужем и женом до гроба, а друга да ге то обичан уговор међу мужем и женом, кош може бити закључен по међу мужем и Гедном, двема па и целим чопором жена гледаГући на то колико Ге коме дубок џеп и у