Пастир

594

изазваше нелику огорченоет и неслогу међу словенским и грчким свештенством. (Сгазз) На том сабору реши се да српека црква независи у напред од цариградске патриГаршиГе; Митрополит Ханићи1е II, кош 1е доцниГе Душана крунисао царском круном, *) постаде првим српским патригархом. Но то нше остало само на томе, него се закључи да се изагна сво грчко свештенство из земље. Са ових поступака, баци партшарх калиста проклество на Душана и ерпско свештенство. Али се Душан не надаше оваквом (колачу) чуду. Тад беГаше 1ош од великог значаГа код правоскавних уплив цариградског духовенства. „Узаман опреми српски цар посланство у Цариград те да се збаци проклество, што беГаше на земљи и да се за њ измоли топли патршаршески благослов. Да се скине проклество тражаше се од Душана да се одрече царска наслова и да поврати земље, што их Ге доцнше од Цариграда отео. Али пошто охоли цар нехте ни да чуГе за ове захтеве, тишташе проклество и у напред земљу, когог грозаху у то доба и турци нападом. Н1то Ге несрећа сналазила Душанове насљеднике , то Ге народ шш већма веровао , да Ге томе узрок анатема коГу баци на њих патриар“. . (Продужиће се.)

Моралне поуке. Материнсжа љував. бгдд здвг>дет2 женд отрочд ское, ежг непомиловлти ис члдГа чрскл скоеги). (Ис. прор. 49, 14.) Између свиГу природних осећања, и привезаности људски, нема осећања, ко!е би тако дубоко било усађено у *) Неће бити доцнте, већ раниГе. У коливо ми памтимо историГу Душан се крунисао 1345-те године. У.