Пастир

599

влааи отцл, додгодгнстковлти кг(дет2, и посл^шлаи Господл упокоитг млтер скок>. Д-кломг и слокотг чти отцл ткоего и млтф2 дл нлидетг ти кллгословен1е отг нихг. Бллгословгн'|'е во отчсе \ртверждлет2 домм члдг, клатвл же Л1ЛТерНАА ИСКОреНА6Т2 (доми ЧЛД2) ДО ОСНОБЛН1А (премуд. Сирах 3, 1 — 10.) Примери благослова и проклества отчина, познати су нам из свешт. историге. Коме на пример ниГе позната судба Хама кош Ге због непокорности и дрскости, пред оцем своим Нохем лишио се благослова, и навукао проклество на себе и на сувремену судбу целог свог потомства? Но ево примера материнског проклества, — примера, кога се и душа грози, при помислу, какву силу кара1ућег суда божтег, може свести нлач материнскога срца раздраженог дрскошћу деце и дишућег гњевом отказивања и проклества на њих : У попетку 5. века у Ђесариш кападокгискоГ живљаше удовица коха имађаше десеторо деце (7 синова и 3 ћери.) „Стариш брат наш“ пише 1 едан од синова „нанесе матери нашох жестоку и неопростиму увреду, тако да 1е се усудио и руку на њу дићи. Ми, почем тада хошт деца бе1асмо сви равнодунхни толико биха смо, да не реко смо за матер брату нашем ни речице, зашто он тако поступа са њом. Тада мати као досетљива жена узбуђена силном тугом, науми сина за увреду проклетством казнити. У то време, кад хе већ она с намером хтела измолити гњев божи на номенутога, носле петкова пошла „креш;алном извору“ сретне хе у виду нашега деде некн — за кога мислнти треба дахе Демон — и запита 1е куда иде. Пошто дозна ту ђаво од матере, да она иде да прокуне свога сина за причињену хог увреду, ђаволу хе тако лако било занети срце увређене жене, даху 1е доиста убедио да ирокуне сву децу своху. Мати наша расиаљена тим змишнским саветом, падне нред св. извором заваги воде из њега, и с разбарушеном косом и голим прсима замоли Господа да ми сви изгнаници отачанства бу-