Пастир

634

за њих; међутим вера Христова све више и вигце распростираше се и растшаше. У то време цароваше у Риму Нерон нагстрашнш злочинац. Истина, он Ге Гедном одпустио Павла из Рима, но у то време вера Христова 10 ш небеше изазвала гако непршатељство,- али сад већ цео Рим беше озло1еђен против ње» и таГ исти Нерон сад већ поступа сасвим другогачиГе. Око 64. године догоди се у Риму страшан пожар, коги ге уништио већи део вароши. Историци уверавагу, да Ге та1 пожар проузроковао сам Нерон, што 1е желио величанственте да преустрои варош. ПриповедаГу, да ге император, са високе куле, гледао са насладом на горећу варош, певаГући пожар Тро1е Пожар 1е трагао пуних шест дана. Кад су пак потом одпочели изтраживати узроке пожара, Нерон, да би скинуо са себе подозрење, окривио 1 е у том хришћане. И зато сад настану страшиа гонења и казни. Гонење се распрострло по свима провинцтама имперте и траГадо Ге око четири године, до саме смрти Неронове, То Ге било прво гонење хришћана од пезнавожаца. Оно 1е било у Риму веома жестоко. Нерон се наслађавао страдањима хришћана и измишљавао ге наГужаснша мучења. Хршцћане су зашивали у зверињске коже и бацали их на растрзање псима; распињали су их на крстове; неке су мазали смолом и привезавши за колац, запаљивали их; и ови, сагореваГући полако, осветљавали су собом Неронове садове. Сами незнабожци навикнути на крвава гледишта, дрктали су од страха, гледагући како страдагу хришћани. Да наведемо речи знаменатог историка Тацита, ко1и Ге живио у то време: Оне ће нам показати, да су и сами нагбољи и нагобразованш незнабожци гледали на хришћане, као на преступнике и били веома протавни новог науци. Ношто 1е Тацит приповедио, да 1е после пожара обште подозрење пало на Нерона, и да ге он тада бацио крнвицу ва хришћане, вели даље: