Пастир

621

На свршетку преседнвк комитета нађе за добро да се косне тедног важног дела, коге ста1аше на реду и коГе требаше решити. Он се обрати на комитет следећим речма: „На реду ге да прозборимо што о киГевском оделењу нашег комитета. Док Га бегах у Кигеву, многи ондашњи грађани жељаху да им ми пошљемо одовуд извешаг о нашим радовима, средствима и намерама. Састанак ради ове цељи беше одређен 1. Октомбра пре подне у 10 сахати, Гер се ниге имало кад у друго време. Но духовенство, на жалост нашу, немогаше доћи на таг састанак, Гер то беху часови његовог богослужења. Због овог истог узрока немогаше доћи на састанак и наш многопоштованн гост, кош жељаше такође да чуге те извештаГе. Па зато казу!ући вам, милостива мо!а Господо, оно што сам рекао у КиГеву, Га тим самим хоћу да испуним жељу и његовог високопреосвештенства Михаила. Понашре !а сам се старао да обГасним мошм слушаоцима, да смо ми људи посебни, да ми у тим еастанцима немамо ништа што би засецало у круг политике и нећемо ни да знамо за икакву политику; већ да !е !едина и права наша цељ пружити руку помоћи у духовном и наравственом одношагу сродним нама племенима словепским, кош у томе имагу потребу, и чинити ово Гедино за то, што смо ми богатиш од њих, што смо енажниш, незавиениш и што сматрамо такву помоћ за Гедну од нашветишх и нашречих наших дужности. Ова наравствена и духовна помоћ кад се подиже и установи та! комитет, беше изнашре у ломоћи овразовања !ужних словена: Бугара и Срба, као по на!више притиснутих турским !армом. Много младих људи са тог кра!а васпитавали су се на наш трошак и врше сад већ у свошм земљама по разним струкама сво!е дужности, као што !е то добро познато вашем високопреосвештенству. На словенском састанку у Москви, кош се стече са сви страна (више случашо, него ли по предрачуну) у 1867-мо! години иоводом Гетногравског излога, представници словенеких пи-