Пастир

697

за годину, а владике по 1.000. Они не смеду осем законске сталне наплате, да узимљу од свештенства или народа никаквих наплата (мито) а за вршење по-неких њихових званичних и каноничких дужности, што им припада1у. Они имаГу право да завешта1у трећину од своге рођене тековине. Ако кош умре без завештаГа онда добша1у трећину сродницњ ако их нема, тад се с осталим имањем узме у Фонад школски, за сиромашне цркве и монастире, добротворне заводе и т. д. Патршарах нема никаква права и удела на имање српских владика. Њима Ге опет закраћено с друге стране, да у име земаљско дугове праве код патршарпцпе, као што Ге се то пређе догађало. Остало се српско свештенство са стош из мирскога и монашкога реда. Оба се реда изображава1у у богословиш • што 1е држава саградила, н што издржава а под непосредним надзором митрополитовим, па кад сврше тад им надлежни владика одређу1е нурше. Мирском Ге свештенству кога сада има до 700 лица допуштено каноном да се жени пре но што се кош замантта. Не ожењен неможе добити посвету ни за ђакона. Оно ужива (свеш. мир.) сва грађанска права државна и подпуно располаже свошм имањем у случаху смрти. Законским решењем или канониским, ако умре попадига, онда се не 1е слободно поповима по други-пут женити. Али им Ге слободно ићи у калуђере. Само од калуђера ностаГу већи чиновници духовни, док мирски свештеник само до проте дотера па даље никуд. * **) ) Свештенике наименуГе и поставља надлежни владика, а њихове их општине плаћаГу. Осем безплатна стана и потребне баште што уз ово иде *) доби*) По садашњем новом уређењу они могу бавати преседнпци конзисторига, чланови апелацте, проФесори, Ректори духовних завода и т. под. **) Желити Ге да ово добигу нашп свештеници, али за сад морамо казати горку истину, да они нема1у ни стана, ни баште безплатно , већ мора да се претуца по туђо 1 кући док сцелакари своГу,