Пастир

688

сма. Ми смо хршпћани, и нама долику1е та 1 доказ. Ту нам се дакле на вГеру ово пише: Бог Ге створио свиГет, и наГпосле чоГека. Слободни Бог см1естио 1е слободнога чогека у рагу, и рекао му: „Ту господари, владаГ и цару1!“ Па то Ге: своГа кућнца своГа слободица. ПогледаЈ-мо 1ош у пов1естницу срнску за ближе наше увГерење. Грци нам причагу: „да су србљи донесли свог породични живот у државу римску. Народ наш имао 1е ту сво1е м1естне владаоце бише србљи хришћани; — али не бише они спокоши у то1 ново 1 посто1бини“.... А зашто ие бише србљи сретни у гласовитоГ римскоГ царевини? Одговор нам даГе предање народно: „Србљи су зависили у цркви и држави од —- Цариграда“.... — То пространо вр1еме наше пов1естнице пона1више Ге тамно, и — србљи гедва га хладно спомињу. Огркло Ге било србљима римско „господство;“ те се хе чезња излихевала за свогом кућицом — за свохом слободицом. И доиста, за чиме 1е народ чезкуо, то 1е и дочекао: роди се Немања, и он створи српску државу; дође од честита оца хош честитиш син — Савва и он створи ерпску цркву. Па од тога времена србљи оживеше, те Ге то доба тако живо у свихести народа, е ћеш рећи: свако србче гледа евошма очима Савву и Душана свога. И то хе: „Своха кућица своха слободица!“ Могли бисмо Гош узети и турску поплаву; али ха нећу о томе овђе да говорим. Стољетно засушхвавање народа под притиском грозне силе, и свакога лукавства... Не благодарноет на све стране према исквареноме народу... то су такова схећања, од кошх мора у иламен да букне преостала 1ош крв српска. Сви знамо, како се ту спомињу крвави бохеви... и —- како се са врелим сузама изпираху... знаде срце материно, гато ће рећи ти спомени, кад слихепац на гуслама ређа изгинуле српске синове „за крст частни и слободу свету...“ Та и данас се рихеч чухе: „Хох туђине, за невољу брате!“ —