Пастир

689

Прече 1 е за нас да сазнадемо, што Христос вели на ову нашу задаћу? Спаситељ 1 е то наш и законодавац! Ту Ге ред за нас да се обав1естимо; па да хватамо В1еру за науку ко1а нам се да1е да примамо говорника, кош нам долази са истином\ Ха нећу никад допустити (а ви ћете Гош мање очекивати) да се црква наша и свгештеник претвори у дадиљу безпослена св1ета.... па да нам црква постане позорница а без срца; .... већ православте иште, да нам жива бетеда роди живом свшести и ерпском врлином. То се зове питати за Христа и за његов суд! На то питање наше одговара данашње св. Хеванђеље са гадаринским прим^ером. У Гадарину на име удара Христос сво 1 печат на домаћу слободу и даге баш тог слободи своге обилате хране. Неречели Спаситељ исц1ељеноме Хада’ ринцу: „поврати се кући твогог, и казуг колико ти Ге Бог помогао?“ И не одступили Христос одмах из те земље а на молбу самих [адаринца? Е! па то 1е: „свога кућица, свога вољица.“Али ће нам оваг путопис 1 еванђеоски мш Гасниш бити кад знамо, да су у Тадарину живели преостанци од хананскога народа, кош се хе разликовао у обичагу од жидова. Знамо сви добро, да Ге снага жндовске власти била Са свим тврдоглава: што немогоше „Израилци“ у први мах од Кананита поубшати, то они посље презираше, грдише и са свим премразише. —Тадаринци тако омражени и запуштени подивгаше до крага, те виде свошма очима чудо божиГе — виде Спаситеља; али га они од себе гоне.... Но Спаситељ сажаљева њиову несрећу, и оставља им њиова чогека, да их убав1ешћу1е пред Богом. — У таковоме одбаченом стању незамЈера се'^Садаринцима, да они свогу домаћу слободу волише, а од жидова нико и непримаше науке. — Тужан хе цео тах одлик; али: — „Тко ми 1е отца бшо, нше ми никада мто.“ Станимо мадо. Та жуч Фарисехска нте се на Голготи сва изцхедила.... чини се, да су „европеке 11 свхетлоноше