Пастир

690

свсна пера, и њиови 1унаци ево1е бритке мачеве у ту асуч замочили. Тако бар одишу том тужном омразом њиова „хисториска д1ела“ нарочито према нама — против в1ере наше, и против народности наше. За то богме Црногорац и рече из искуства свога: „ХеГ. Хацмане, далеко ти кућа!“ Српска проповГедаоница неможе на ту безочноет 1ош и даље нигема остати, а да се неучини у чеетницом безбожне ногрде на име Христово, на просвгету и чогечност; велим: Српска проповГедаоница несм1е бити издашца в{ере православне и — српеке светиње!! Упитамо ли сами себе: како стошмо ми? како стош наша кућица, и наша слободица. ? То 1е браћо питање тако важно, и тако обсежно, да га га морам оставити за други дан. Овђе пак само толико обиљежавам и велим: из пословице наше предложене, и из свигу ГавниГе знакова види се, да народ наш осгећа гаку потребу, да се у цркви и држави из природе своге развига. Оће и србин да Ге већ Гедан-пут чогек по образу божиГем! А црква и држава и Гесу средства за чоГека: али се та скромна жеља српска тгесногрудо одбига ’ сваком па и нечастивом изликом!!. . На дневном реду стош примГер. кош Ге истина далеко од нас; али ми њега видимо духовним очима а на стакло наше пословице — на таГ прозор на српскоГ души — и гле, то стакло не каже на гробницу — него на зеницу!. ... ТаГ Ге пример у Боки КоторокоГ, коГе га Га овђе не могу премучати. Жалосно позорге грађанскога рата у Боци износи свиГету на видик урођено чуство српско, коГе се изриче у пословици: „своГа кућица, своГа слободица.“ Таково Ге свето осГећање некада горди Херусалим измГевао у Гадарану; али му нестаде имена и гласа. — Но таковоГе осгећање Христос благословио, и — на њему цркву своГу основао! па слово Спаситељево живи и у крст се развиГа! — И то исто нама вГера наша заповгеда; а српска душа у горким трзањима