Пастир

706

лизова не одвисну мисао слушалаца, и у њима говори некакво не Гасно чуство, коге налицаше на стра и у исто време на неко тихо осећање. Оии се уклањаГу од мисди ко10 Г су дотле следовали, долазе к себи; нове речи дубоко се урезаше у њихову душу и слише се са садржином њиховог сазнања, и за то они не беху у стању отступити од те мисли. Они почињу питати, ко1е та1 чудни и необични човек. Спомињу име Хованово, о коме се беше разнео глас као о човеку вишег просвештења. Прве речи Хованове у пустињи учиниле су то, да Ге у народу све више и више расла жеља да га и даље слушаГу. Пророштво коГе се одавно не чу1аше у средини народа Гудегског, Гавило се Ге изнова с таком силом, какова не беше ни у устима Илишим. Проповед се продужава, упечатци се усиљаваГу и св. Тован обГављу1е нова начела, и постаГе вођом новог полета у духовном животу ГудеГског народа.... У. 0 чему проповедаше овах нови и велики пророк? Што се тиче одговора на ово питање, ми немамо Бог-зна каквих историчких Фактова; али оно што у Еванђељу налазимо по свохох садржини, негледећи на то што 1е кратка, представља нам богати материхал, — а у исто време, с тим извештаГима о Ховану Крститељу, слаже се и Тосиф ФлавиГе. Он назива Хована Крститеља праведним мужом, и у исто време говори „да Ге Хован побуђавао људе добродетелном животу, и учио их хе, да свето уважаваГу правду међу собом, да би истински и од душе почитовали Бога, па тек онда да приступаху крштењу. Само таково омивање, говораше он, биће угодно Богу, ако га ви не употребљавате само ради чистоте вашег тела, но и за очишћење од порока имахући пре свега чиста срца. Народ усхићен овим учењем његовим долазаше к њему гомилама. ‘) Еванђелисти доста су тачно

Ј ) Худехск. старине, кн>. 18. гл. У. одсек. 2.