Пастир

\

71)8

Месишом, и стара се да разруши до основа ове грубе мисли и гордо понашање његових сувременика. Не мислите да се можете поуздати на то што сте ви чеда Аврамова, то му беше прва реч његова. Савремени живот , и искварена наравственост, Гасно се беше открила пред његовим Богом просвећеним умом, он проповеда оиште покагање, призивље их новом животу, и говори да Ге, крштење тог покагања видими знак, и од оних кош су хтели примити крштсње тражио Ге да принесу достоше плодове покаГања. „Ми чекамо царство божиГе (вели св. Тован, одговараГући на њихово ватрено очекивање): оно ево већ настаге. Но дал смо се ми приуготовили за то царство ? Сикира стош код дрвеног стабла, и вас ће, као безплодна дрва иосећи и бићете бачени у ватру. Та проповедам вам покагање, и зовем вас да се крстите, но у исто време не принуђавам вас силом д се крстите, Гер Га немам те власти. Но иде замном онаГ, кош 1е већи и силниш од мене, он вас неће крстити водом већ Духом светим и ватром. Та га видим и престављам: у његовим Ге рукама лопата, он ће побрисати гувно своГе, скуниће пшеницу, а сламу ће бацити у ватру неугасиму.“ До овог времена, Тудеш мишљаху да ће се Гавити Месша, кош ће их обдарити за то, што су они чеда великих оцева; они се надаху да ће у новом царству само уживати и разметати се, па ма они не учинили никакве личне заслуге, већ да ће то бити само зато што њих љуби Бог. Ову наду руши Тован до основа: у новом — очекиваном царству напомиње он грозне судбе, и да ће горко проћи неправедници; он говори свошм сувременицима, да они нису достоши новог царства, и да ће бити подвргнути жестоком осуђењу ако не предузму нов — бољи живот. Народна се нада поколеба: у његовом сазнању потресоше се већ склопљене мисли о онаком Месиш каквог он очекиваше. Шта да радимо (питаше народ Тована), те да би могли ући у царство божше? Свима њима проповеда он