Пастир

722

неће после ни да посумња. Па зато колико 1е дивних и широких жеља за ерећу православпе цркве и целе слободе на истоку развио и узбудио у души свомн народ руски само од овог Гединог Факта, што он чуге и зна позитивно, да Ге љубљени и мили Херах српке цркве говорио лицем к лицу са Баћушком царем великим и говорио више од по сахата! ?.. Такви су моменти велики и значаши за православног москова. И он неће ово лако избрисати из памети своге: он ће то записати на страници срца свога и с пуном надом изчекиваће да види благодетне посљедице од тог разговора. Затим народ руски чу1е и зна и то, да Ге тако исто имао драгу вољу насљедник царскога престола и велика кнегиња царева Марша Теодоровна позвати к себи на еастанак нашег г. Митрополита и с њим у равног мери, као што 1е и сам цар, разговарати се о свима потребама и нуждама српке цркве на истоку. Па зна и то да су ово исто повторили и велики кнезови — браћа царева — Константин и НиколаГ Никола1евић. И опет нови доказ , ново уверење да цељ ка когог се тежи, неће бити промашена, да с ближење такво међу Гединим рођеним словенским народом мора донети обоГудне користи, те да тако и они, кош седе во тмћ и сћни сшртнои, виде Гедном скћтх келУи. Напослетку поглед на све оне гозбе, на све оне части, коГе указиваху нашем г. Митрополиту 1 ерарсн руске цркве, академше, благотворителни коматети, приватна лица и све вароши кроз ко!е 1е пролазио и у кошма се бавио, — оне здравице при ручковима, при доласку и праштању, — здравице, коге се даваше не из примљеног обичага и не из каквог политичког удварања, већ Гедино из чисте и добре еимпатиГе према лицу коГе им долази и према земљи, кошг Ге он врли духовни представитељ, — не могу а да не оставе дубоке трагове у срцима сваког Руса и да шш већма не подкрепе ону општу мисао — мисао братског Гединства два