Пастир

727

тек тада правно, пошто нређу ревизи1у и потврђење апелаториске конзисториГе. Апелатори1и осем овога морагу конзистори1е да полажу све црквенске рачуне и садржаГ записника, те да она подноси државноГ управи. Митрополит сазивље сваке године по Геданпут у Београд апелаторигску конзисториГу, а ако затреба и више пута. На скупштини михољско! (Октобра 1867) показане жеље да се одузме владикама велика вага над свештенством и на раширење апелацигонских права до синодских, чини се да мало има1у изгледа за извршење (испуњење.) Народњи синод има нагвећу власт духовну у Србиш. Он се сазивље пошто се сврши апелаторшска конзисторига; сачињава1у га три земаљске владике под преседништвом митрополитовим. Синод мора да бди на 1 единство и чистоту правоверне науке по црквама и школама у кнежевини и над напретком хришћанскога живота у народу. Синод се брине о ваљаном свештеничком изображењу и поставља од њих заелужнте на већа звања. Синод бира владике и митрополита, предлаже их државно! управи за наименовање и управља свима одношашма цркве ка синоду. У чистим духовним делима (приликама) решава синод савршено. Али ако његове наредбе пређу у област државну, онда им треба дозвољење од управе и тад се од ње у законским Формама с додатком „у договору црквенске управе“ публику1у (обнародуГу) Сва су црквенска добра њена потпуна свошна. Држава се ни мало не меша у њено управљање. Црквенска су добра већом чешћу непокретна, кога пређе припадаху као вакупи турским џами1аиа, а после их држава уступила као сопетвеност црквама п монастирима и из капитала, кош се да1у на залам са 10 % као залог. С добрима мирских цркава управљаГу редом грађани коге општина избере те они сваке године пред протом, свештеником, среским начелником и општанским кметом рачун морагу да полажу. Општина не сме преко 500 гр. из црквенског Фонда издати $