Пастир

716

и страдања заробљене браће своге ? Зар може, зар сме србин н син оних прослављених гунака равнодушно гледати, како браћа његова у Босни и Херцеговинн, у СтароГ Србиш и БугарскоГ пишту у оковима тежкога ропства и самовоље, у тами мрака и незнања, а да непохита пружити им руку братске помоћи ? 0 не, то неможе, то несме бити. Прах наших отаца пао би тада на наше главе, а потомство наше са стидом и презрењем спомињало би имена наша, Гер извеево 1е, да у срећи браће наше срећа Ге и наша, у животу њиховом живот Ге и наш, у обстанку њиховом — обстанак Ге и наш. „Дрнна водо, поносита међо, што мрморе твош таласи, што ваљаГу дрвље и камење.... “ Да ли ће скоро Гедном куцнути чае, кад ћете чили србин пребродити, кад ли ће браћи свошг у помоћ потећи? А ти дични граде некадашње величине српске, дична успомена прошдости србске, да ли си толико живахан, да стреоеш тежке ланце црнога робства, коГе од толико векова на плећима твоим носиш?! Браћо, ако икада, данас нам Ге нашужниГа слога братска, љубав и договор. Време Ге ту, згодан тренутак скупоцен Ге. Мали смо, старагмо се, да завремена постанемо велики. Своге тражимо што ге право и пред Богом и људима, а туђе нам ништа нетреба. ИмаГмо пред очима само опште добро и општу срећу целога народа нашег, и за то будимо готови жртвовати све и сами живот наш. Несмећимо с ума ни страдања и патње заробљене браће наше, пазимо на згодан тренутак и будимо спремни да им помогнемо, да их избавимо, те да с њима постанемо оно, што смо некада били. А сада прослављаГући оваг свети дан осдобођења нашег, и благодарећи Богу и храбрим борцима нашим за ову слободу, завапимо сви из дубљине душе: да живи мила и света домовина наша, да живи храбри и витежки народ наш; да живи млади кнез наш ; да живи млада и свесна србадма. Амин.