Пастир

719

„1а стрепим кад погледам, говораше он у очи богаташима, како ни савета ни искуства, ни обећања божига, ни страх за сво1е вечно спасење — непокрећу вас на милост и помоћ према беднима. Ми са своге стране чинимо све, што нам 1е у могућности, но ми без вас нисмо у стању помоћи свима, па зато се и обраћамо к вама. Ви одобравате нашу беседу, ви и сами велите, да треба помоћи сиротињи, — одовравате и велите, али не извргаугете. А одобравање и говор без дегства — зар немећу на вас Гош већу одговорност ?! То 1е само 1едно лишће на дрвећу а кам пдодови ? Плода нам дагте па ма и не било на дрвећу лишћа.“ Ево бл. хр. речи, ко!е никада негубе важности/ Ево драги камен, кош светли кроз толике векове (и светлиће до века) у круни светитеља Николага, и привлачи к њему срце и хришћанина и не хришћанина! Тер ово небегаху само Ге. дне голе речи, већ и дела! Он како учаше тако и чињаше. Тош у раним годинама свошм, он под упливом тог чуства и преке потребе ондашњега доба, раздао беше сво сво1е имање сиротињи, а доцниш добитак од свошх заслуга Гош напред опредељеваше беднима, Там он пружа поташо кесу с новцима бедног магци ко1а нема чиме да спреми и удоми своГу ћерку,овамо храни у време глади изнемогле; там повраћа не утешним машама дечицу њнхову,- овамо предупређуге преступлења, на коха навлачи људе нужда и сиротиња. Те тако поред љубави наспрам Бога, коГу он сваком даном приликом засведочаваше , наш светитељ НиколаГ оличи шш на себа потпуни овразац љубави и спрам ближних своих. Желимо ли и ми, бл. хр. да будемо љубитељи Бога и ближњих свошх, те да тако испунимо две прве и нахглавниГе заповести хришћанске, и тим самим постанемо прави посљедници данашњега светитеља нашег, — то обратимо мало бољу пажњу на ову главну црту из живота светитеља Николага. И код нас, браћо, има невоље и оскудица у друштву ; и код нас трии и пати овде-онде по коГа душа хри-