Пастир

27

га се на више места овога дела у кратко и отворено изразн, а особито на стр. 189-ог. У смотрењу горњих разхашњених однонша бе1аху предузете мере за препорођа 1 старога српског монаштва, а од стране г. Цукића министра просвете с топлим признањем н означене. Зацело ће његове тежње крунисати бољи последак него велике Катарине и њенога Евђенша Булгара, кога посла усвету гору рад слична резултата, и кош се скоро убеди, да се на стару одећу не могаше нова крпа залепити. (Сгабб) Уске одноште цркве ка #рбину, од дана кад он у живот ступи, радост и тугу, свечаност и жалосне дане списах 1а ранше у кратко у глави „етнограФше“. У смотрењу уплива српских монастира на народ, како у добру тако и у злу, у пређашњим и у садашњим данима, и о њиховим будућим изгледима, држим да ми се ваља повторавања клонити. На главу „монастир Горњак“ (стр. 20). „На колевци српске слободе“ (стр, 25.) „Српска света Гора“ (стр. 147) „Монашка насеобина у Каблару“ (стр. 149.) „Планински монастари на Овчару“ (стр. 154) а особито на главу „Народ и монастир“ ваља се обазрети кад се расуди како ваља о научном начину, на коме се ступњу сва наука и знање у Србиш у почетку овога века налазаше и док траГаше турска епоха; сећамо се да Ге Дели-папаз, одбегли грчки свештеник, доцнше пандур и Буљукбаша код Реџеп-иаше, Гедан човек хрђава карактера до зла-Бога, гош^о послетка 1814 од Султана постављен за митрополита СрбиГе — па текарга1815 год. прогони кнез Милош,са већином осталих Фанаршота, — на мах нам се престави изоловање српске цркве за толико стотина година — па се онда мора стање њенога свештенства против свих куђених порока (недостатака) у ошпте опет увек као достошо признати. Нама се ваља надати, да ће лаганим дГеством богословске семинарше у Београду ступањ просвете српскога свештенства у мало десетина година исстински на боље поћи, Дист „Па-