Пастир

18

на то, да раскину и униште и оваг први и последњи услов среће породичког живота а попуне грубим, животињским нагоном природне тежње и расположења гедног пола према другом, па тако ко се коме допадне и доклему се допада. Кад би самог сатану позвали да измисли што, са чим би тако могао унизити и обезславити човекову природу, то тешко да би могао измислити што боље до то, што су измислили тако звани нигилисти по свима краГевима западне Тевропе. Њихова изопачена слобода простире се до тога, да они несматраГу за низост чинити све оно, што чињаху некад тако звани циници .... Наука Ге признала и у своГила да без праве вере Христове и њеног обилатог морала нема и неможе бити благоетања, среће и напредка друштвеног и државног. Аристотело 1е Гош у своге време рекао: „човек се тиме и разликуге од животиње, што ге он суштаство религиозно животно; одузмите му ово небеско свогство — и он ће остати само животним." А Кант — ова снажна и дубока глава у новшем времену, зар не потврди то исто, кад загледа и претресе до дна ту психигску, ту узвишену половину човекове природе? „И кад би ко могао да ме увери, рече он, да заиста нема нигди тога створитеља, кош даде и позаГми духу моме ова наравствена осећања: то би 1а морао у свом уму, у свого! идеш створити га, и то управ онаквог каквог и сада имам и носим у души и у срцу моме“. Но шта чугемо у садашње доба и у овом одношаГу од већине кичљивога ума и разума у тог страни науке и цивилизацше? „Ддите н-шл Л 1 Асд“ вапшу они устима некадашњих ГевреГа у пустињи Син; „даГ те нам слатко што изести и попити и на меком поспавати, а о небу и небеском неговорите нам ни 1едне.“ То ли ге унапређење у моралу , то ли Ге покрет у наравствености, поштењу ? Да, запад Ге измакао од нас у вештинама, занатима, вогеном нскуству, у проналасцима физичким , математичким