Пастир

22

знамо, шта ће ова нова донети видиће се: дакле шта Ге у прошло! години било знасе , али шта ће бити у новог : то нико од људи, па разуме се ни ми сада незнамо. — Та Ге таша само гедином Богу Гавна. Њему као свезнагућем у власти и сили стоГе и времена и љета , и он држи у евошг руци. као што премудри Соломон вели: кремд скакои вефи подл невесшг (Еклес гл. 3. сх. 1.) — Но ако по слову св. писма н^стн ндше рлз^м^ти кременл и л1гтл,- а оно дужност Ге свиГу хришћана свагда, нарочито на данашњи дан, да се о себи и о учињеним дгелима свошм савестно размисле. Ово правило и нас благочест. хришћани обвезуге, и ми стоГећи на нрагу нове године, треба пре свега да смо искреним срцем захвални Богу, на његовоГ превелико! милости, когу нам т досада указивао. При том треба умно да бацимо поглед на живот и дгела наша, ко!а смо починили у прошлог години. Ако су нам ова била честита, похвална, богоугодна и добродгетелна , тада ћемо се душевно наслађавати у вољи, да тако и у новог години живимо; али ако су та дгела наша била стидна, неправедна, богомрзска: то да их безпристрасно осудимо и презремо, молећи се Богу, да нас у будуће сачува од тих злих странпутица и грГеха, и да нас на пут спасенша ангелом хранитељем упути и настави. Но како ћемо поступити да себе и боље и савршениге познамо? Да ли ту треба питати кога другог за живот и дгела наша, или нас саме ? Не, — упознавању овом нико никога неможе тако тачно сазнати, као што сваки себе и д1ела свога познаге. Против ове истине нема се шта рећи. ПримГера ради да наведемо поред других само пророка Давида, кош Ге овако познавши себе и гргехе своге молио се Богу: помилби ма Еоже покелиц^и милости ткоеи и по л\ножесткЕ федротг ткоихг шчисти кеззлконУе л\ое гако кеззлконУд л\оа лзг знл\о и гр^х^ л\ои предомнок бстк кмнг(. (Псал. 50. сх. 3 — 5.)