Пастир

57

ничењем права на место становања с трговином и притежања њихова на варош Београд; хер се Александар опомињаше, да земљодеоци, већина, (право Гезгро народа српскога) беГаше уза династшу Обреновића нераздвоГно привезана. То бе1аше прва забрана, коха слободну трговину ограничаваше у земљи, у кохох пређе владаше конкуренциха и слободна трговина. То беше прво дело релиђихозне интолеранцихе а у земљи где народ и свештенство таку толеранциху, тако поштовање према другим верама свагда показиваше, као што се то само у образованим земљама хевропским налази. Али то бехаше и политичка погрешка. Четвртина милихуна израилћана, што живи у хевропскох Турскох, гледаше са ужасом ова ограничења у Србиш. Они с тога дођоше до мишљења, да њихова екзистенциха зависи од тратања турска господарства; и да би ослобођење хришћанеких народа имало само слетство отраничавања и прогањања израилћана. Ово хе мишлење доиста криво у турских израилћана; али то само проузроковаше чивутски закони кнеза Карађорђевића; те израилћани постадоше портини поданици. 1859 би кнез Милош Обреновић општом народњом вољом опет за кнеза српскога рештаурисан. Овах справедљиви кнез заузе се хонг те године за ствар израилћанску. 29 Септембра 1859 год. буду укинути чивутски закони кнеза Карађорђевића. Али трговци из унутрашњности Србихе бехаху се веома навикли, да се израилћанске конкуренцихе лншаваху. Затим се 29 Септембра образухе хедна агитациха против еманципацше израилћана. Више управа општинских у Србиш па и сама скупштина изхаснише се против еманципацше израилћана. Влада кнеза Михаила Обреновића мораде да попусти овох организованох агитациш; па с тога се издаде закон 28-ог Фебруара 1861 год. кош ограничаваше право становања израилћанима. Кад се остала понашања кнеза Михаила Обреновића према израилћанима претресу, мора се дођи до мишљења, да Ге кнез против свохе воље и убеђења чивутски