Пастир

74

чкога, да се незна, коме би се пре ишло н& руку, или странци, коГа Ге за већу тарифу, или за веће иарохиге, или за систематичну плату. Таква неслога учинила 1е то, да и данас свештенство у само! нади животари и бољу судбу чека. Узагамно гедна странка друго! доказусе штетне последице од овог или оног уевспења. Ако би била ведика тариФа, веле Гедни, било би само неслоге у народу и завађе еа свештенством, а као и зашто би се багаги већала, кад евештенство и онако прекрасно живи; сад глоби народ с малом тариФОм, а кад буде тариФа већа и глоба мора да порасте. „девелу гуску нетрева мазата и . „Ако би било веће парохиГе, говоре други, то би шш горе било. и сад 1едва долазе уредно на свештенодеЈство, а како би долазили кад би веће парохше биле, где ће пре да стигне: отишао да оре, а парохшадни посао зове га на крштење у Гедно село , а други у треће или четврто, па ком пре да изврши, кад неможе свуд на време отићи.“ „А кад би се одредила плата, говоре оиет трећи, било би и црње, они би биди сама господа, кошма се не би могло у очи погледати. Кад би кош позвао кући на опело он би хоће л неће л, ком дошао, ком недошао, зашто му 1е плаћено, па му 1е све Гедно.“ Такви и подобни разлози могу се свакад чути у народу, кош ниГе бага дугачве руке, и кош ге роб новаца, а то Ге нонаГзшнв по селима и паланчицама, те зато вааа! свештенства ненађе одзива ни до данас. Но ево и веће жалости. Народ као и народ, с његови леђа иде и ово и оно, иа му 1е тешко кад трпети мора; већ свештенство, шие сво Гедну мисао има, требало би да дели, а оно Ге супротним мислима партаисано. Хедни веле: без илате не би ни било могуће свештенству вршити оне обвезе, коГе по позиву своме, ваљало би да врши, гер само би тако свештенство ослобођено било земљорадње вао посла с Гедне стране коги му недоликуге а с друге вршењу дужности што га спречуГе. Други пак веде: да се потреба нашега рвештенства другаче намирити неможе, ако се неиовиси та-