Пастир

каже, зашто он у љутини, па често и без љутине, псу1е и ружи ту наГвећу светињу свогу, — он ће само оборити очи у земљу и просто прозборити: „па тако сам научио! Ово је више шале ради.“ А ниГе ли ово Гасан доказ. да он неразуаЈе, не схваћа Гезгро вере ?! Зар може бити Гедна ствар и светиња и шала? Зар се може ружити оно, што саставља основ богоспасагеме вере наше и у исто време штовати? Но код нашег простог света то иде. Њему се чини да у речи нема никаквога греха, никаквог преступлења. Он 1е Гунак, и та! Гуначан дух хоће да распростре дотле, да нема ништа шта би га бар у говору спречило. Он хоће да се с те тачке гледишта, не бош ни икакве светиње па ни Бога. Колико смо ми тек пута чули. како неки родитељи слободе у том иравцу и своГу шш неГаку дечецу, наговараГући их да опсугу матци (или и њему самом) закон, пост и т. подобна, исто тако као што птица пркањем и полетом свошм из гњезда учи мале птичиће своГе, да се ослободе летити. Но први упечатци не остављагу лаво дете и кад буде зрео муж. . Исто тако опажа се у народу нашем гош Гедан, веома замашан порок, кош такође произтиче из негасности поЈма православне вере. Наш народ љуби лравду и готов Ге за правду умрети. Но ево невоље што он по кад-кад наогтчке тумачи ту правду. Украсти од сиромашка, он зна да ге то смртни грех; Гер 1е .тиме учињена неправда лицу, од кога се ствар самовласно присввила; но у красти од каквога богаташа, или туђеверца, нарочито пак од оног, кош 1е еувигае штедљив и кога Ге он ма заштв молио, па му ниГе учинио^ — то он несматра за какав бесчасни поступак, већ као неко само опасно дештво , коге при угодном елучаГу ииГе грехота ни извршити. Променити овакав поглед на ствари Гедне и исте природе, поглед кош проиетиче из негасних, тамних и замршених погмова о соптвености , поштењу , справедљивости и уопште о начелима наравстеености , прека Ге потреба да се у народу нашем шнри знање али знање, у духу пра-