Пастир

98

име Христово, оеећамо ли ми, да греха све мање у нас бива, да нас душевне болести све мање муче, да живот нав! бива све свежиш и праведниш? У делима светским свака радња, сваки труд бива скориш и бржи, ако се ми трудимо у опште, свима силама чинимо, саветугемо друг друга, утврђу!емо (гачамо,) потпомажемо, храбримо Гедан другог. Тако мора да буде и са трудом у делу побожности, наравствене поправке и спасења. Ова! општи, духовни труд у делима хригаћанског благочастиГа, налаже нам св. писмо поред осталог тим, кад нас називље браћом. и ноучава нас у заГамно! љубави, по ко 1 о 1 би ми мислели и трудили се не само рад себе већ и рад ближњих, а они опет не само за се него и за нас. Да, на свима 1е нама хришћански дуг — да се принемо о наравственоГ понравци чланова друштва , паших влижпих , да се старамо о том, да би се међу нама, у нашем друштву искорењивале зле навике, етрасти, пороци, чистиле се и удепшавале нарави, поницале врлине и на таГ начин у савршао се цео живот наш. Но у колико се вриш у друштву ова хришћанска дужност ? Ако хоћемо да смо искрени признаћемо, да се у друштву воле већма жалити ма на какво зло , што га има у њему, него ли се поетарати о поправци; да смо готови намах осуђивати и кудити грехе других, него ли размислити о томе, да, ли ни смо не што и ми с тога одговорни. Говоре по некад: „доиста, да ми трпимо сви због тога, што има у друштву рђавих људи, али да л смо ми криви за то ? Ако на пр. има у друштву лењиваца, крадљиваца, варалица и других коГе каких несрећника, онда да речем, могу да трпим и Га од њих, ал трпим на правди као год што могу страдати ода тога, кад би прешла зараза из суседне куће у моГу, или пренео се пламен пожара ?“ Не, браћо! криво Ге у томе и друштво, гато има у њему неваљалих људи, што 1е слабо у њему врлина; оно ге одговорно с тога и пред сво1ом савешћу и пред Богом. Тако на прилику